Zašto jedna osoba, koja dva sata čeka na red u čekaonici kod lekara, poludi od besa kada vidi da lekar izlazi iz ordinacije i odlazi na pauzu za kafu, a neka druga, u istoj toj čekaonici, je samo ljuta i nezadovoljna što mora da čeka? Zašto neki roditelj pobesni kada dete slučajno razbije kristalnu čašu, a neki drugi, u istoj situaciji, postane samo ljut i kaže „Ne brini, dešava se“?

Za razliku od primarnih emocija u koje se ubrajaju strah, bes, radost, tuga i gađenje, sramota je zajedno sa ljubomorom, zavišću, osećanjem krivice, deo takozvanih socijalnih emocija. Prve manifestacije sramote javljaju se oko druge godine života, kada dete postane svesno mogućnosti da neko drugi može proceniti njegovo ponašanje i zbog toga ga osuditi.

Živimo u vremenu u kome je pitanje samopoštovanja postalo jedna od najvažnijih tema. Časopisi i dnevne novine preplavljeni su bombastičnim naslovima kako postići i održavati samopoštovanje. Stiče se utisak da od količine samopoštovanja zavise svi naši uspesi i neuspesi, svi poslovni i ljubavni odnosi.

Osećanje povređenosti se javlja kada se neka osoba ponaša prema nama na način na koji ne želimo. Najčešće se javlja u situacijama kada smo odbačeni, neprihvaćeni, kada nas neko izda, kada nas zanemari, isključi iz neke situacije, kada nam ne oda priznanje, a mi mislimo da nismo sve to zaslužili, jer smo mnogo uložili u taj odnos. Da bismo bili povređeni treba da budemo investirani u odnos.

Potkrepljenje je važan termin u psihologiji učenja i objašnjava one situacije ili stimuluse koji utiču da neko ponašanje ponovimo. Ako je određeno ponašanje imalo pozitivan efekat, ono će biti učvršćeno u pamćenju, a mi ćemo imati potrebu da to ponašanje ponovimo.

Strah je prirodna i spontana emocija koja se javlja kao reakcija na neku opasnost. Njena adaptivna funkcija doprinosi našem preživljavanju i snalaženju u okolini na najbolji mogući način. Bez straha, mi kao ljudska vrsta, ne bismo mogli da preživimo kroz evoluciju.

Osećanje krivice je negativna i nezdrava emocija koja se javlja kada uradimo nešto što smatramo da je pogrešno, nešto što nije u skladu sa našim moralnim i etičkim principima. Ne mora to uvek da bude ponašanje, nekada nas i nemoralne misli mogu uvesti u osećanje krivice a nekada se osetimo krivim jer smo dozvoliti sebi osećanja koja su nemoralna i grešna.

Svako od nas donosi odluke u cilju ostvarenja dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. Dugoročni ciljevi su obično oni koji daju smisao našem životu i pokazuju nam pravac, a kratkoročni ciljevi su ona trenutna zadovoljstva i užici koja našem životu daju dozu autentičnosti.

Popularna psihologija nas svakodnevno zatrpava člancima o tome kako postići, uvećati i održati visoko samopoštovanje. Tržište je preplavljeno knjigama za samopomoć u kojima nas forsiraju da verujemo u sebe, da se smatramo vrednim, uspešnim, sigurnim i da u tome leži ključ uspeha za sve.

Racionalno Emotivno Bihejvioralna Terapija - REBT