Psihoterapija podrazumeva jedan strukturisan proces koji se odvija planski, po jasnim pravilima i sa jasnim terapijskim ciljevima. U ovom procesu posebno obučeni stručnjak – psihoterapeut pomaže klijentu da postepeno dođe do ciljane promene stvarajući nove uvide o sebi i drugima i menjajući ranije naučene načine razmišljanja i ponašanja.
Psihoterapija je u svom izvornom obliku nastala kao skup metoda i tehnika koje su bile namenjene lečenju psihičkih poremećaja razgovorom a ne lekovima. Danas, osim lečenja ozbiljnih psihičkih problema, psihoterapija ima za cilj i podršku u prevazilaženju najrazličitijih trenutnih problema kao što je povećanje motivacije, upravljanje stresom, ali i otkrivanje vlasatih potencijala u cilju ličnog rasta i razvoja.
Kada je korisno započeti psihoterapiju?
Kada se, bez nekog posebnog razloga, duže vreme, osećate bespomoćno i tužno, kada svakodnevne obaveze postanu prenaporne e neizdržljive, kada neprestano brinete i očekujete da se dese katastrofalne stvari, kada osećate bezrazložni strah i kada boravak na određenim mestima izazva anksioznost koja ne može biti opravdana. Isto tako, kada pokušaj da se koncentrišete, da radite, da spavate postanu nemoguć zadatak, kada odnosi sa drugima postanu napeti, kada žal ili rastanak izazivaju osećanja sa kojima ne možete da izađete na kraj. Korisno je započeti terapiju čak i onda kada ne znate šta Vam se dešava a znate da ste nezadovoljni jer ne živite život kakav želite.
Šta je REBT?
Racionalno-emotivna bihejvioralna terapija (REBT) je strukturisan terapijski pristup koji predstavlja izvornu formu kognitivno-bihejvioralne terapije. Zasniva se na principu da naše emocije i ponašanje u ogromnoj meri zavise od načina na koji razmišljamo.
Ljudi generalno veruju da se osećaju loše zbog nečega što se dogodilo ili zbog nekih ljudi sa kojima imaju dodir. U svakodnevnom jeziku mogu se čuti rečenice tipa: „kako me je samo Marko iznervirao“ ili „ta stvar me je potpuno dotukla“. Tada verujemo da su drugi ljudi ili neprijatni događaji odgovorni za naše emocije. A da li je tako?
Naučno je dokazano da tri elementa stoje u stalnoj interakciji: mišljenje, emocije i ponašanje. Mišljenje tj. uverenja stvaraju emocije a emocije određuje ponašanja. Bilo kojoj emociji prethodi neka misao, neko tvrdokorno uverenje, bili mi svesni toga ili ne. Kada sretnete, na primer, kolegu koji Vas ne otpozdravi na ulici, Vi možete da pomislite da je on ljut na Vas pa će to proizvesti strah i anksioznost. A pošto svaka emocija određuje ponašanje, tako i anksioznost određuje izbegavajuće ponašanje. Pa ćete zbog toga u širokom luku zaobići Vašeg kolegu. Međutim, u istoj toj situaciji, mogli ste da pomislite da je kolega nevaspitan, da se pitate kako sme da se prema Vama ophodi na taj način, pa će upravo te misli da izazovu bes. U tom slučaju nećete odreagovati izbegavanjem već napadanjem. A možete i da pomislite da se Vašem kolegi nešto neprijatno dogodilo pa je zbog toga zbunjen i da treba pomoć, pa ćete se zdravo zabrinuti za njega a odreagovaćete tako što ćete ga mirno i brižno pitati da li možete nešto da uradite za njega.
Kao što vidite jedan događaj a tri scenarija. U svakom od ovih scenarija emocije su se javile nakon što smo nešto pomislili, što znači da smo ih mi proizveli. Niko ih nije ubacio u nas na neki volšeban način, već ih mi stvaramo našim načinom razmišljanja i unutrašnjim monologom, bili mi toga svesni ili ne.
Znači da ljudi ne postaju uznemireni već sami sebe uznemiravaju svojim idejama, mislima, stavovima i uverenjima. Iz toga proizilazi da ako promene ideje, stavove i uverenja osetiće se bolje i ponašati zdravije.
REBT je usmerena na rešavanje problema. Smatra se jednom od najefikasnijih i najbržih terapija koje postoji. Ona je edukativna u smislu da klijent, kroz proces terapije, uči određene tehnike koje će moći da primenjuje na nove situacije jednom kada formalna terapija bude završena. Ona ima širok spektar efikasne primene: panični napadi, depresivna raspoloženje, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj, fobije, poremećaj ishrane, problemi u partnerskim i porodičnim odnosima, seksualne disfunkcije, posttraumatski stresni poremećaj, problemi u komunikaciji.
REBT ima važnu primenu i u školama gde se putem preventivnih psiho-edukativnih programa deca podučavaju emocionalnom „pismenošću“ u najrazličitijim situacijama.
< KONTAKTIRAJTE ME >
