AAsertivna prava

/ Psihološke teme /
Girls and Flowers

Asertivnost podrazumeva izražavanje sopstvenih misli, osećanja i uverenja, na direktan, iskren i adekvatan način, uz uvažavanje prava drugih ljudi. Da bismo naučili asertivnu komunikaciju služimo se asertivnim pravima koja nam služe kao smernice na osnovu kojih posmatramo naše odnose sa drugima. Komunikacija je asertivna ako obe strane poštuju i svoja prava i prava svog sagovornika. Komunikacija će biti agresivna ako osoba poštuje samo svoja prava i ne uvažava ta ista prava kod svog sagovornika. Komunikacija će biti pasivna ako osoba poštuje prava drugih ali ne i svoja.

  • Isključivo je moje pravo da samostalno procenjujem sopstveno ponašanje i da za njega snosim posledice

Čuveni američki psiholog Albert Ellis je rekao: „Najbolje godine vašeg života su one kada preuzmete odgovornost za sopstvene probleme. Nije vam kriva ni vaša majka, ni klimatske promene, ni predsednik. Shvatate da ste kovač svoje sudbine“. Kada čovek ne preuzme odgovornost za sopstveni način razmišljanja, pogrešne odluke i negativne emocije, krivi druge ljude, životne okolnosti i događaje, za sve ono što mu ne ide od ruke. Preuzima ulogu žrtve i počinje da „igra tuđu igru“. Umesto da radi onako kako želi, radi onako kako drugi hoće.

  • Imam pravo da se ne pravdam za svoje ponašanje

Iz prevelike želje da se dopadnemo drugima skloni smo da u nedogled objašnjavamo razloge neke naše odluke, kako nas ne bi  pogrešno shvatili. Pravo da se ne pravdamo i ne objašnjavamo svoje postupke ne znači da jedan hirurg ima pravo da, bez objašnjenja, napusti salu u toku operacije i ode da gleda utakmicu. Ovo se pre odnosi na pravo da ne moramo da objasnimo razloge naše odluke onim ljudima koji žele da kontrolišu naše ponašanje. Nismo dužni da objasnimo prodavcu zašto nećemo da kupimo njegov proizvod niti u nedogled da se pravdamo prijateljici što smo odlučili da ostanemo kod kuće i da ne izađemo sa njom.

  • Imam pravo da postavim lične granice

Isključivo je naše pravo da postavimo granice prema drugim ljudima i da procenimo da li smo dužni da rešavamo tuđe probleme i da se žrtvujemo za tuđe dobro. Ovo pravo oduzimamo sebi kada drugima pomažemo samo iz razloga jer ne znamo kako da kažemo „Ne“. Tada dopuštamo da tuđi problem postane naš i ulazimo u ulogu žrtve jer rešavanje tuđih problema stavljamo iznad rešavanja sopstvenih. Ovde se ne radi o humanističkom aktu, već je gotovo uvek prisutan strah od odbacivanja.

  • Imam pravo da se predomislim

Pravo da promenimo mišljenje znači da umemo da mislimo. Imamo pravo da promenimo mišljenje, imamo pravo da odlučimo koji je najbolji način da uradimo nešto, a nekada se naši interesi menjaju u zavisnosti od okolnosti. Ako imamo uverenje da ne smemo da promenimo mišljenje lako ćemo dozvoliti da drugi ljudi manipulišu sa nama govoreći nam da smo prevrtljivi, nedosledni i neodgovorni.

  • Imam pravo da kažem „Tačno, pogrešila sam“

Pogrešivost je osnovna karakteristika ljudskog roda. Nema ništa ljudskije od toga. Samo ako znamo i ako smo spremni da preuzmemo odgovornost za grešku i nešto iz nje naučimo. Ljudi koji žele da kontrolišu naše ponašanje najčešće nas suočavaju sa učinjenim greškama, izazivajući na taj način osećanje krivice u nama. Ako se „upecamo“ u taj vid manipulacije, onda ćemo se pravdati, objašnjavati ili poricati grešku, umesto da samo asertivno kažemo: „U pravu si, baš je glupo od mene je što sam to uradila“.

  • Imam pravo da kažem “ Ne znam”

Ne moramo da imamo spreman odgovor za sve što nas neko pita. Naše je pravo da jednostavno kažemo „Ne znam“. Čak i Sokrat, koji se smatra najpametnijim čovekom svog vremena, je bio svestan da zna da ništa ne zna. Što više znamo, to više horizonti neznanja postaju veći. Međutim, mnogim ljudima je teško da priznaju da nešto ne znaju i tako ulaze u zamku manipulacije. Spremnost da priznamo da nešto ne znamo je upravo ona karakteristika koja razlikuje asertivnu od neasertivne osobe.

  • Imam pravo da ne razumem

Mnogi ljudi očekuju od nas da tačno znamo šta oni osećaju, žele i trebaju, pa umesto da nam to jasno kažu, saopštavaju nam raznim znacima, mrkim pogledima ili ćutanjem. Ako budemo pristali na ovu igru, radićemo sve da ublažimo njihovu ljutnju i durenje. Međutim, imamo pravo da kažemo da ne razumemo šta druga osoba želi od nas, sve dok to jasno ne kaže. Nije moguće da uđemo u tuđu glavu i čitamo tuđe misli.

  • Imam pravo da se ne dopadnem drugima.

Normalno je da svako od nas želi da bude prihvaćen i da se dopada drugima, jer to prestavlja jedan od suštinskih elemenata našeg življenja. Ako imamo uverenej da moramo svima da se dopadnemo, lako ćemo doći u situaciju da trošimo ogromnu količinu vremena u dobijanju tuđe naklonosti. Usklađivaćemo ponašanje prema drugima, verujući da nas tada ne mogu odbaciti. Međutim, imamo pravo i da se ne dopadnemo drugima. Imajući u vidu ovo pravo, čuvaćemo svoju autentičnost i spontanost i neće nas biti strah da pred drugima budemo ono što zaista jesmo.

  • Imam pravo da odlučim po sopstvenoj logici

Zloupotreba logike je veoma moćna i česta pojava koja se koristi u svrhu manipulacije. Naše odluke ne moraju da budu logične drugima jer svako ima svoj sistem uverenja po kome posmatra realnost u kojoj živi. Kako ćemo živeti, šta ćemo raditi, koga ćemo voleti, odlučujemo samo mi. Sve dok sami snosimo odgovornost za sopstvene greške i izbore, imamo potpuno pravo na sopstvenu logiku.

  • Imam pravo da ne budem savršena

Ako postavimo cilj da moramo biti savršeni, ne samo da ćemo od sebe napraviti gubitnike, već ćemo postati meta za razne vrste manipulacija. Imamo pravo da kažemo da nas ne interesuje da li ćemo po nečijoj meri biti savršeni, znajući da je savršenstvo nedostižan zadatak i da ono što je savršeno za jednog čoveka, ne mora da znači da je savršeno i za drugog.

Ključne reči Asertivnost / asertivna prava / Komunikacija
Naslovna strana

LOGOS CENTAR Zlatibor
Racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna terapija (REBT)
​​​​​

© 2020-2021. LOGOS CENTAR PSIHOTERAPIJA, realizacija Radionica KRUG Krug​​​​​​​