Sigurno ste već čuli brojne savete o tome kako da upravljate besom. Časopisi, tv emisije i stručna lica na radiju, svakodnevno nude rešenja koja bi trebala da vam pomognu da živite život bez besa ali nažalost mnoge od ovih ideja ne funkcionišu. Ako biste danas pitali pet različitih stručnjaka za mentalno zdravlje koji je najbolji način upravljanja besom, verovatno biste dobili pet različitih odgovora. Evo nekih zabluda sa stanovišta REBT-a.
Zabluda br.1 Bes zavisi od spoljnih faktora
Često smo pogrešno ubeđeni da naš bes izaziva situacija ili ponašanje drugih ljudi. To uverenje se ogleda i u svakodnevnom jeziku jer kažemo da nas je neko razbesneo jer se poneo nefer i nekorektno. Ali ne reaguju svi ljudi isto kada se nađu u istoj frustrirajućoj situaciji. Nekoga će nečije nefer ponašanje razbesneti a nekoga će samo učiniti nezadovoljnim. To govori da smo sami odgovorni za sopstveni bes, jer ga stvaramo određenim iracionalnim uverenjima.
Neke situacije mogu biti nepravedne, neke osobe mogu biti antipatične, neki događaji mogu biti frustrirajući, ali ništa od svega toga nema moć da nas automatski razbesni. Onog trenutka kada shvatimo da sami sebe uznemiravamo određenim načinom razmišljanja, biće nam mnogo lakše da to kontrolišemo.
Zabluda br.2 Da bismo postigli ono što želimo neophodno je da budemo agresivni
Ovo je još jedna zabluda jer je realnost upravo suprotna. Neophodno je da budemo asertivni i da iskažemo sopstvene želje i potrebe, poštujući prava drugih. Naravno da možemo da postignemo nešto što želimo pretnjom, zastrašivanjem i manipulacijom. Na žalost, samo na kratke staze. Vremenom će ljudi početi da zaziru od nas, da nas se plaše, da osećaju prezir i da nas izbegavaju, što nije dobro za međuljudske odnose.
Zabluda br. 3 Slobodno izražavanje besa pomaže da se on smanji
Osećanje besa se vremenom akumulira i stvara rezervoar negativne energije i ako se ne ispolji može da se manifestuje u vidu fizičkih bolesti. Mnogi zato preporučuju da bes treba ispoljavati kroz vrištanje, udaranje u jastuke, kako bi se oslobađali negativne energije. Ova ideja nije dobra jer sadrži dve veoma važne greške. Prva greška je da ispoljavanje besa smanjuje rizik od fizičke bolesti a druga, da oslobađanje od besa doprinosi da budemo manje besni.
U poslednjih četrdeset godina brojna istraživanja su pokazala da iako aktivno pražnjenje besa može imati kratkoročno olakšanje, dugoročno gledano, može nam napraviti problem. Dugogodišnja istraživanja dr. Aarona Siegmana, psihologa i istraživača sa Univerzitetu u Merilendu, pokazala su da aktivno ispoljavanje besa povećava rizik za kardio-vaskularne bolesti. Iskaljivanje besa može provocirati unutrašnje reakcije koje oštećuju arterije. Ta istraživanja dalje potvrđuju da agresivno ponašanje dovodi do još veće agresije. Agresija rađa agresiju a naš mozak voli navike. Može da nam se desi da nam sledeći put šapne „udari nešto“, kada postanemo besni, a svaki naredni put da bude sve glasniji. Rizikujemo tada da jednog dana to ne bude jastuk.
Zabluda br. 4 – Najbolje je izbegavati situacije gde postoji rizik da postanemo besni
Ovo je još jedna vrsta zablude iz dva razloga. Prvo, što se ne suočavamo sa problemom i ne rešavamo ga. Problemi neće nestati ako se sklonimo od njih, već se samo umnožavati. Drugo, izbegavanje besa nas sprečava da naučimo kako da ga bolje kontrolišemo. Ako pobegnemo iz neke stresne situacije, malo toga možemo da naučimo. Suočavanje sa teškoćama doprinosi našem ličnom rastu i sazrevanju.
Ovaj vid izbegavanja ne treba mešati sa tehnikom kontrole besa koja podrazumeva da na kratko zastanemo dok se ne smirimo i ne smislimo kako da odreagujemo. Ova tehnika ima za cilj da prekinemo tok iracionalnih misli koje povećavaju intenzitet besa, a samim tim i agresivnu reakciju, da ne bismo došli u situaciju da nekog povredimo.
