Prošlo je više od godinu dana kako je počela epidemija koronavirusa. Sa brojnim psihološkim posledicama suočavaju se ne samo oni koji su preležali bolest, već i zdravstveni radnici, porodice onih koji su izgubili bitku sa virusom, svi.  U prvoj fazi epidemije imali smo zabrinjavajući porast nivoa anksioznosti, depresivnog raspoloženja, poremećaj spavanja i uporni stres.

Brige su sastavni deo života i svako od nas brine na svoj način. Međutim, postoje osobe koje preterano brinu čak i o najmanjim sitnicama. Brinu o tome da se neko u porodici ne razboli, da se deci nešto ružno ne dogodi na putu do škole, da ih neko ne kidnapuje kada izađu sa društvom, da partner ne doživi nesreću pri povratku sa posla, da ne izgube radno mesto.

Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha, izrazite neprijatnosti i nelagode, tokom kog se telesni simptomi veoma brzo razvijaju i dostižu svoj maksimum za nekoliko minuta. Napad panike traje između 5 i 20 minuta, mada anksioznost nakon napada može trajati znatno duže.

Napadi panike mogu biti očekivani (situacioni) i neočekivani.

Strah je prirodna i spontana emocija koja se javlja kao reakcija na neku opasnost. Njena adaptivna funkcija doprinosi našem preživljavanju i snalaženju u okolini na najbolji mogući način. Bez straha, mi kao ljudska vrsta, ne bismo mogli da preživimo kroz evoluciju.

Strah je, verovali ili ne, jedna dobra stvar.