Prirodno je da svako od nas želi da se dopadne drugima, da bude prihvaćen i dobije odobravanje. Komplimenti i pohvale čine da se osećamo lepo, dok kritika i omalovažavanje stvara u nama neprijatna osećanja. Stid je jedna od tih neprijatnih emocija koju doživljavamo u socijalnim kontekstima, koja nekada može da bude veoma traumatično iskustvo.

Brige su sastavni deo života i svako od nas brine na svoj način. Međutim, postoje osobe koje preterano brinu čak i o najmanjim sitnicama. Brinu o tome da se neko u porodici ne razboli, da se deci nešto ružno ne dogodi na putu do škole, da ih neko ne kidnapuje kada izađu sa društvom, da partner ne doživi nesreću pri povratku sa posla, da ne izgube radno mesto.

Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha, izrazite neprijatnosti i nelagode, tokom kog se telesni simptomi veoma brzo razvijaju i dostižu svoj maksimum za nekoliko minuta. Napad panike traje između 5 i 20 minuta, mada anksioznost nakon napada može trajati znatno duže.

Napadi panike mogu biti očekivani (situacioni) i neočekivani.

Počinje gotovo neprimetno, uobičajeni razgovori postanu dosadni i prazni a zanimanje za svakodnevne radosti polako iščezava. U društvu postaje nelagodno, u duši prazno. Neobjašnjivo osećanja straha i teskobe prati gotovo svaku misao i posao koji treba obaviti. Zanimanje za bliske i drage osobe polako nestaje. Ničim izazvana tuga traje. Danima ne prestaje.

Strah je, verovali ili ne, jedna dobra stvar.