ŠŠta je strah, a šta anksioznost?

/ Psihološki poremećaji /
Šta je anksioznost

Strah je, verovali ili ne, jedna dobra stvar.

To je prirodna i spontana emocija koja se javlja kao reakcija na neku opasnost. Njena adaptivna funkcija doprinosi našem preživljavanju i snalaženju u okolini na najbolji mogući način. Bez straha, mi, kao ljudska vrsta, ne bismo mogli preživeti kroz evoluciju. Jer, zamislite u doba paleolita: čovek izađe iz svoje pećine, ugleda krvoločnu životinji i – ništa. Nije ga strah, nema ubrzano lupanje srca, nije uzbuđen niti se znoji - nema nikakvu reakciju. Za kratko vreme bi izumrli kao vrsta.

Danas se čovek više ne susreće sa krvoločnim životinjama već je njegova briga usmerena na ostvarivanje želja i ciljeva kojima teži. A zamislite kada ne bismo imali nikakvu vrstu straha kada su u pitanju te želje i ciljevi? Zamislite da ne brinemo da li ćemo doživeti neki neuspeh, da li ćemo pasti na ispitu, izgubiti posao, biti opljačkani, biti ostavljeni itd. I zamislite da ništa ne preduzimamo da to sprečimo.

Strah je skup neprijatnih senzacija koje nas upozoravaju da se nešto neprijatno i opasno može desiti a da bi izbegli tu opasnost, organizam se sprema da reaguje kako bi se zaštitio ili pobegao. Ako neko želi da nas napadne a mi želimo da ostanemo nepovređeni možemo da izaberemo da pobegnemo, da se borimo ili da potražimo pomoć itd. Ali najverovatnije ništa od svega toga ne bismo uradili da nismo uplašeni i zabrinuti. Ako osetimo da postoji opasnost da izgubimo posao koji žarko želimo da zadržimo, strah i zdrava zabrinutost nas prosto tera da nešto uradimo povodom toga: da pričamo sa šefom, da radimo efikasnije, da smislimo plan B, da potražimo novo radno mesto, da upišemo kurs za stručno usavršavanje itd.

Strah se, dakle, javlja u dva slučaja: kada nešto želimo a opažamo opasnost da to nećemo dobiti i kada nešto ne želimo a opažamo opasnost da će se to dogoditi. Kada ne bismo imali želja bili bismo ravnodušni prema svemu i ne bi ni bili uplašeni.

Ali nije svaki strah dobar.

Postoje različite vrste i stepeni straha. Zdrava zabrinutost ili strah, kao što smo rekli, čuva naš život. Tera nas da pogledamo ide li auto pre nego što pređemo ulicu, da vozimo u dozvoljenim granicama brzine, da se zdravo hranimo, i da ne zalazimo u opasne kvartove grada.

Nažalost, strah može da postane nezdrav i štetan onda kada počne da nas ometa u svakodnevnim aktivnostima. Zamislite da treba da pređete ulicu a strah postane takav da počne da vam nekontrolisano lupa srce, da noge počnu da vam se tresu i da počnete unezvereno da gledate u svim pravcima. Sa nekom dozom verovatnoće možda pokušate da pređete, ali hodate nespretno, gledate u pogrešnom pravcu, niste koncentrisani a možda strah poraste do te mere da odbijete da uopšte pređete ulicu. U ovoj situaciji strah više nije adaptivna i funkcionalna reakcija već prerasta u anksioznost.

Ako razmišljate da postoji opasnost da izgubite posao i ta misao vas teroriše do stanja panike vrlo verovatno da će vas to anksiozno stanje naterati na ponašanje koje nije funkcionalno: možda ćete preklinjati svog šefa da vas ne otpušta ostavljajući utisak beznadežnog čoveka, pa ćete tako još brže dobiti otkaz; možda ćete imati preveliki strah da se upustite u traženje novog posla; možda ćete naći novi posao ali ponovo ući u paniku da ga ne izgubite i još mnogo drugih reakcija, koje vam neće pomoći ni da sačuvate postojeći ni da nađete novi. Zdrava zabrinutost bi pomogla da sačuvate posao, dok anksioznost sabotira svaki pokušaj u tom smeru.

Dakle, anksioznost ometa našu sposobnost da se nosimo sa svakodnevnim izazovima: ako se u nekoj šumi nađemo pred gepardom instinkt preživljavanja, tj. strah, će nas naterati da se sakrijemo ili da pobegnemo.
​​​​​​​
Kada pred sobom imamo važan zadatak, strah će nas motivisati da damo sve od sebe da uspemo, ali ako je u pitanju anksioznost, onda nećemo ni pokušati. Strah koji je trebao da nas čuva, postaje previše zaštitnički i počinje da nas uništava.

Ključne reči Anksioznost / Strah od neuspeha
Naslovna strana

LOGOS CENTAR Zlatibor
Racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna terapija (REBT)
​​​​​

© 2020-2021. LOGOS CENTAR PSIHOTERAPIJA, realizacija Radionica KRUG Krug​​​​​​​