Potkrepljenje je važan termin u psihologiji učenja i objašnjava one situacije ili stimuluse koji utiču da neko ponašanje ponovimo. Ako je određeno ponašanje imalo pozitivan efekat, ono će biti učvršćeno u pamćenju, a mi ćemo imati potrebu da to ponašanje ponovimo.
Potkrepljenje može biti pozitivno i negativno. Kada nešto radimo a to nam prija, nagrađeni smo pozitivnim potkrepljenjem. Na primer, kada osetimo žeđ pa popijemo osvežavajuće piće, kada dobijemo iskren kompliment, kada kupimo bluzu koja nam se dopada, kada gledamo film koji volimo, kada se igramo sa svojom decom, kada se bavimo sportom koji volimo, kada pomognemo nekom ko tu pomoć treba pa se osetimo dobro zbog toga. A kada nešto prekinemo da radimo jer nam ne prija, nagrađeni smo negativnim potkrepljenjem. Na primer, kada izađemo iz prostorije u kojoj je strašna buka, kada završimo konverzaciju koja nam nije prijatna, kada ispljunemo hranu koja je neukusna.
Svako od nas ima sklonost da uradi nešto kako bi se osećao zadovoljno. Ako neko sa kim razgovaramo, pokazuje prema nama pažnju i interes, nastavićemo da razgovaramo sa njim, jer nam to pričinjava zadovoljstvo. Ako imamo utisak da nas ne sluša ili da nas posmatra sa dozom kritike, nastojaćemo da prekinemo konverzaciju.
Brojni mogu biti razlozi zbog kojih se odričemo zadovoljstava u nekom periodu našeg života. Kada se suočimo sa jednim stresnim događajem ili serijom takvih događaja, najprirodnija reakcija je da eliminišemo sve ono što u tom trenutku smatramo da nam nije baš neophodno. Na taj način ostavljamo sebi više vremena i snage da se suočimo sa stresnom situacijom. Aktivnosti kojih se odričemo su najpre one koje smatramo da možemo bez njih i koje su na neki način beskorisne. Prvo se odreknemo hobija, zatim socijalnih kontakata, negovanja sebe itd. Trudimo se da radimo samo ono što nam je korisno u tom trenutku: da idemo na posao, da radimo kućne poslove i razne druge obaveze, koje su veoma često dosadne i teške.
Kada na kraju dana pomislimo kako je prošao taj naš dan, sećamo se samo umora i dosade. Čini se da nam se život sastoji samo od obaveza i odustajanja. Rađaju se negativne i pesimističke misli ne samo o nama samima, već i o drugim ljudima i budućnosti. To negativno viđenje stvari utiče na našu volju i energiju. Što manje energije imamo, sve manje ćemo i imati i volje i motivacije da se ponovo uključimo u one aktivnosti koje nam nisu od vitalnog značaja, a pričinjavaju nam radost. Tako se stvara jedan začaran krug. Što se manje posvećujemo onome što volimo i što nas raduje, dobićemo manje pozitivnog potkrepljenja. Što manje primimo pozitivnog potkrepljenja, više ćemo se žaliti na umor, beskorisnost i manjak energije. Što smo umorniji i manje energije imamo, sve više ćemo smanjivati one aktivnosti koje nas raduju i tako povećavati depresivno raspoloženje.
Polako dolazimo do izolacije i zanemarivanja ličnih interesa, dva faktora koja održavaju i učvršćuju depresivno raspoloženje. Oni ljudi koji se suočavaju sa težim oblikom depresije počinju da izbegavaju, više ili manje svesno, sve one situacije i aktivnosti koje ih dovode u kontakt sa ljudima. U stanju su da promene vreme kada izlaze iz stana kako bi bile sigurne da neće sresti susede i da neće morati da pričaju sa njima. Iz tog istog razloga, mogu da izbegavaju da na poslu uzmu pauzu za kafu, kako ne bi morale da pričaju sa kolegama. Izbegavanjem onih situacija koje su im neprijatne i koje ih stavljaju u stres, osetiće sigurno neku vrstu olakšanja jer će se naći na sigurnom i biće mirniji, ali sa druge strane to dovodi do negativnog potkrepljenja koje samo povećava verovatnoću da taj obrazac ponašanja nastave da ponavljaju , gaseći time one situacije kojih se pribojavaju a koje bi im pomogle da prekinu začarani krug.
Depresivne osobe često izgube one male svakodnevne stvari: jutarnje i večernje tuširanje, brijanje, šminkanje, želju za oblačenjem, radovanje prvoj kafi, čavrljanje sa drugaricom, uživanje u cvrkutu ptica. Sve te aktivnosti ne samo da čine zadovoljstvo, već su korisne i neophodne, za naše psihološko blagostanje. Zato je prvi korak u tretmanu depresivnog raspoloženja bihejvioralna aktivacija. To je tehnika pomoću koje, postepeno i korak po korak, vraćamo one sitne i male radosti u svakodnevni život jedne osobe, u cilju da ponovo doživi radost i da, putem pozitivnog potkrepljenja, dobije želju da tu radost ponovi.
