Suočavanje sa gubitkom drage osobe jedan je od najvećih izazova u životu. Tuga predstavlja normalnu, zdravu i nužnu reakciju na gubitak drage osobe a tugovanje je proces koji nam pomaže da odbolujemo gubitak i nastavimo dalje da živimo. Kada smo suočeni sa gubitkom veoma je važno da na zdrav način prođemo kroz bolan i kompleksan proces tugovanja a to podrazumeva da ne potiskujemo tugu, već da je prihvatimo i da joj se prepustimo.
Izbegavanje i potiskivanje tuge, negiranje bola i odbacivanje bolnih misli može voditi u komplikovano tugovanje ili očajavanje. To očajavanje se razlikuje od tugovanja po tome što u procesu tugovanja nastavljamo da živimo život uprkos patnji. Makar i na trenutak uspevamo da se nasmejemo ili razveselimo. Kada tugovanje postane komplikovano i kada očajavamo, ne možemo da izvučemo ni iz čega ni najmanju radost, čak ni kada prođe neko vreme. Ne možemo da prihvatimo gubitak, ne možemo da funkcionišemo, da radimo, da spavamo, ne bavimo se svakodnevnim stvarima a sebe doživljavamo kao gubitnika i život gubi smisao. Komplikovano tugovanje ili očajavanje zahteva stručnu pomoć jer može izazvati depresiju i druge zdravstvene probleme.
Pred vama je nekoliko saveta kako da prebrodite tugovanje i lakše podnesete bol za izgubljenom osobom:
Budite svesni svojih emocija
U procesu tugovanja, pored tuge, uključene su i mnoge druge emocije. Zbog toga je važno da svima njima date ime i da ih iživite. Zabluda je da će tuga i bol brže nestati ako ih ignorišemo. Potiskivanje i ignorisanje tuge može dovesti do javljanja psihosomatskih oboljenja a takođe postoji veći rizik da posegnemo za psihoaktivnim supstancama, alkoholom, prejedanjem ili prekomernim radom.
Nemojte bežati od bolnih emocija jer one postoje da bi nas podsetile koliko smo voleli osobu koju smo izgubili.
Ne osuđujte sebe zbog onoga što osećate
Dopustite sebi da iskusite svoje emocije bez osuđivanja. U redu je biti tužan, biti ljut, u redu je da ne želite da razgovarate. U redu je plakati. U redu je i ne plakati. Čak i kada vam se čini da vas drugi ne razumeju u potpunosti i da vam sude, zapamtite da niko nema pravo da vam kaže kada je trenutak da krenete dalje, jer je vaš bol samo vaš.
Izrazite vaše emocije
Proces tugovanja je individualan, svako od nas tuguje na sebi svojstven način i nema pravog i pogrešnog tugovanja.
Ako možete da pričate sa nekim bilo bi dobro da olakšate dušu i da bolje razumete šta vam se mota po glavi. To će vam pomoći i da prevladate osećaj da ste sami i izolovani. Odaberite osobu u koju imate poverenja. Ako vam je teško da nažete pravu osobu, možete pričati svom ljubimcu a ako ste vernik možete i Bogu.
Ako ne volite da pričate, možda možete da pišete o svojim emocijama i onom što proživljavate. To može da bude u obliku dnevnika, pisma, pesme, šta god vam ide lakše. A ako možete da nađete reči kojima biste izrazili svoje emocije, pokušajte kroz igru, pesmu, slikanje ili kuvanje. Neka vaše reči zameni ritam, boja, oblik, tekstura.
Negujte odnos sa osobom koju ste izgubili
Odnos sa preminulom osobom se nastavlja i posle njene smrti kroz uspomene i sećanja. Pokušajte da se usredsredite na pozitivne osobine koje karakterišu vaš odnos i da razmišljate šta je to što je tu osobu činilo posebnom u vašem životu. Na početku tuga će biti veoma jaka ali kasnije ćete moći da osetite radost i zadovoljstvo.
Nemojte izbegavati dodir sa nekim predmetima preminule osobe. Čuvanje tih predmeta, fotografija, nakita, komada odeće, svega što vas podseća na nju, moglo bi biti od koristi. Posetite njen grob, prisećajte se nekih lepih trenutaka koje ste zajedno proveli. Rituali mogu biti od velike koristi. Nekada su to ustanovljeni rituali (paljenje sveća, daće), a možete ih i sami osmisliti (npr. odlazak na mesto koje je bilo samo vaše, obeležavanje datuma koji je imao neko posebno značenje).
Posvetite se aktivnostima koje volite
Povratak onim aktivnostima koje su vam pričinjavale radost i zadovoljstvo je od ključnog značaja u procesu tugovanja. Bilo da je reč o umetnosti, pisanju, muzici, šetnji, vožnji biciklom, nivo hormona sreće (serotonina) je u porastu jer niste usredsređeni samo na bol. Ne morate žuriti, dajte sebi vremena da se postepeno vratite aktivnostima koja će vam pružiti zadovoljstvo.
Budite spremni za okidače tuge
Budite spremni da će određeni dani poput praznika, godišnjica, rođendana probuditi vašu tugu i to je sasvim normalno. Neka mesta, predmeti, mirisi, takođe mogu da izazovu bol. Sve to jeste normalno ali je važno da budete pripremljeni i da razvijete strategije prevazilaženja tih situacija. Nekada će biti potrebno da promenite vašu rutinu a nekad da imate spreman odgovor ili izgovor da izbegnete određena mesta. Na primer, za osobu koja je izgubila dete veoma je bolno da se nađe u supermarketu u koji dolaze porodice sa svojom decom. U tom slučaju ona će promeniti svoje navike kupovine i odlaziti u vreme kada je najmanja verovatnoća da sretne porodice sa decom. Ili, možda vas obuzme patnja svaki put kada osetite miris gibanice, jer ste je pravili zajedno sa vašom bakom koje više nema. Tada će prvo biti važno da postanete svesni tog bola i da ga prihvatite, a potom da razmislite na koji način možete vašoj baki odati počast ( možda da sami napravite gibanicu koju je ona tako volela).
Brinite o sebi
Nakon smrti drage osobe više nego ikada trebate brinuti o sebi jer veliki emotivni stres može ugroziti vaše zdravlje. Trudite se da dovoljno spavate i da se uredno hranite kako ne biste izgubili fizičku snagu. Izbegavajte lekove za smirenje ili alkohol koji vam mogu trenutno podići raspoloženje a nakon prestanka delovanja vratiti vas u depresivno raspoloženje. To su samo kratkotrajna olakšanja koja produžavaju proces tugovanja.
Potražite stručnu pomoć
Ako vas tuga ometa u normalnom funkcionisanju potražite stručnu pomoć. Psihoterapija može biti dragocen alat u teškom periodu tugovanja jer će vam pomoći da iskusite sve intenzivne emocije koje prate događaj, da promenite neke obrasce mišljenja i ponašanja i da stvorite novi odnos sa onima koji više nisu sa vama.
