PPraznična i post-praznična depresija

/ Psihološke teme /
snow in the city

Januar mesec karakterišu brojni praznici: Nova godina, Božić, pravoslavna Nova godina, brojne slave, školski raspust. I pored brojnih praznika koji bi trebalo da nam pruže radost i zadovoljstvo ali opet sve češće govorimo o depresiji tokom praznika.

Termin praznična depresija opisuje pad raspoloženja i jednu vrstu melanhonije, koja se s vremena na vreme svakom od nas može desiti; i treba je razlikovati od kliničke depresije, koja zahteva duži tretman i lečenje. U periodu praznika, inače, ljudi se povećano žale na depresivno raspoloženje, anksioznost i stres a ova godina je drugačija od svake prethodne jer je pandemija koronavirusa stvorila dodatni pritisak.

Praznična atmosfera nema isti efekat na sve ljude. Za nekoga je to magični momenat, počev od kićenja jelke dekoracije na ulicama, trošenja kao i mirisa upravo izvađenih keksova iz rerne. Za druge je to najtužniji period u godini, posebno za one koji su usamljeni, koji žive sami, daleko od porodice, koji nemaju puno prijatelja, koji su izgubili dragu osobu, skoro prekinuli emotivnu vezu i koje muči besparica. Oni koji su sami osećaju se još usamljenijim, a oni u besparici još siromašnijim.

Ova godina je po svemu drugačija. Mere koje su na snazi naterale su nas da praznike proslavimo daleko od roditelja i prijatelja. Nije bilo lako promeniti navike i prilagoditi se novim uslovima najviše zbog toga jer praznici u ovo doba godine predstavljaju jednu vrstu tradicije, koja je sastavljena od brojnih običaja i rituala, a koje ove godine nismo mogli da ispoštujemo, što dodatno dovodi do smanjenog raspoloženja i povećane anksioznosti.

Kada se jednom završe praznici ljudi se vraćaju svakodnevnici što takođe može da dovede do pada raspoloženja. Za vreme praznika dajemo sebi oduška, napuštamo svakodnevnu rutinu, što nam pruža prijatan osećaj. Međutim, kada se novogodišnja svetla ugase a dekoracija skine sa ulica i trgova, jelke se ponovo nađu na tavanu, mi se zapravo vraćamo u realnosti. Taj trenutak vraćanja u realnost može da izazove pad raspoloženja, koje nazivamo post- praznična depresija. Čeka nas rutina koju smo na kratko ostavili, čekaju nas obaveze, možda neki problemi koji su ostali otvoreni ili pak stare navike kojih ne umemo da se rešimo. Neko se suočava i sa osećanjem krivice zbog preteranog trošenja, jedenja ili pijenja a neko je razočaran zbog nepoštovanja novogodišnjih odluka.

Na sve to se nadovezuju vremenske prilike koje inače utiču na naše raspoloženje jer je to mesec sa malo svetlosti, dan je kratak, vreme je hladno. Drugo, sve one dobre navike koje su dobre za naše mentalno zdravlje poput sporta, vežbanja i izlaska u prirodu, padaju nam mnogo teže u ovom periodu.

Januar mesec nije samo period sniženog raspoloženja već vreme u kome se mnogi suočavaju sa anksioznošću povodom brojnih situacija. Na prvom mestu strahujemo za zdravlje, neko da se ne zarazi, neko, ko je preležao, brine oko mogućih posledica. Prisutni su i strahovi povodom ekonomske situacije, gubitka posla, daljeg razvoja događaja.

Način na koji razmišljamo i gledamo na stvari značajno utiče na to kako ćemo se osećati i kako ćemo reagovati. Jedan od načina razmišljanja koji pojačava našu anksioznost je preuveličavanje opasnosti i predviđanje najgorih mogućih scenarija u budućnosti. Taj način razmišljanja, poznat pod terminom katastrofiziranje, odvija se u terminima „Šta ako…?“ i predviđa najgore moguće scenarije. Prvi korak je da napravimo razliku između onoga što je „moguće“ i onoga što je „verovatno“. Moguće je sve ono što možemo da zamislimo: i da bude zemljotres, i da asteroid pogodi zemlju, i da izbije rat, kao i da dobijemo otkaz i da se zarazimo. Ali koliko je to verovatno? Anksioznost u nama povećava verovatnoću javljanja događaja kojih se plašimo, tako da bi korisno bilo da uvek sagledamo stvari na realističan način i zapitamo sebe kolika je verovatnoća da se ostvari ono od čega strepimo.

Sledeći korak bi bio da utvrdimo koji su to naši unutrašnji potencijali koji bi nam pomogli da se izborimo sa datom situacijom, da pomognemo sebi i rešimo problem. I treće, da pokušamo da prihvatimo neizvesnost kao sastavni deo života. One osobe koje lošije tolerišu neizvesnost sklone su da brinu unapred jer misle da na taj način mogu kontrolisati pa čak i predvideti negativne događaje. Međutim, preterana briga utiče na naše raspoloženje, čini nas još više anksioznim i udaljava od praktičnog rešavanja problema. Većinu događaja u našem životu ne možemo predvideti i zbog toga treba da razvijamo toleranciju na neizvesnost da je prihvatimo kao sastavni deo života i da je tolerišemo.

Ispratili smo jednu godinu koja je bila posebna po mnogo čemu. Zbog svih iskustava koje smo prošli potrebno je da posebnu pažnju posvetimo našem mentalnom zdravlju i da jedni druge podržavamo u tome. Pandemija koronavirusa načela je na mnoge stvari koje štite naše mentalno zdravlje od kojih je najvažnija socijalna povezanost, finansijska sigurnost i nada u budućnost.

Ključne reči praznična depresija / anksionost
Naslovna strana

LOGOS CENTAR Zlatibor
Racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna terapija (REBT)
​​​​​

© 2020-2021. LOGOS CENTAR PSIHOTERAPIJA, realizacija Radionica KRUG Krug​​​​​​​