Da li vam se često dešava da odlažete obaveze za sutra? Da li vam je teško da završite nešto što ste započeli? Ako jeste, onda ste na pravom mestu da pročitate ovaj tekst.
Svako od nas se barem jednom susreo sa odlaganjem obaveza koje su naporne i nelagodne. Odlažemo kućne poslove, spremanje ispita, teške razgovore… Povremeno odlaganje obaveza je nešto sasvim prirodno i očekivano i ne bi trebalo da donosi veće probleme osim objektivnog nezadovoljstva. Međutim kada odlaganje postane ustaljen način ponašanja, koje ometa svakodnevno funkcionisanje jedne osobe, govorimo o problemu koji se u psihologiji naziva prokrastinacija.
Ovaj izraz dolazi od latinskog pro – napred i crastinus – sutrašnji, tako da označava odlaganje nekih obaveza za sutra, onda kada je u našem interesu da ih uradimo danas. To „sutra “ne dođe baš uvek sutra, jer se ponovo pomeri za neko drugo sutra i tako u nedogled. Postoje tri vremenska okvira u kojima osoba odlaže: nekada reaguje u poslednjem momentu, nekada nakon dogovorenog roka a nekada ne reaguje uopšte.
Najčešći izgovori odlaganja
Osobe koje hronično odlažu često nisu svesne svog problema jer su ubedile sebe da postoje valjani razlozi za njihovo ponašanje u koje one duboko veruju. Obično ćemo čuti „Nisam baš raspoložen ni inspirisan za to“. To je samo izgovor jer moguće je započeti neki posao i kada niste najbolje raspoloženi, što ne znači da se raspoloženje neće promeniti kada posao privedete kraju. Čekanje da postanete raspoloženi vodi samo u dalje odlaganje.
Drugi izgovor je: “Moram biti pod pritiskom jer tada najbolje radim“. Ako osoba stalno odlaže onda je rad pod pritiskom njena svakodnevnica. U jednom trenutku, posle dugog čekanja, moraće da uradi posao, a pošto vreme nedostaje, onda će ga sigurno raditi pod pritiskom koji ne ostavlja mesto za kreativnost.
Najčešći uzroci odlaganja
Postoje brojni uzroci prokrastinacije a najčešći je niska tolerancija na frustraciju. Osobe sa ovom filozofijom gaje iracionalna uverenja: da frustracije ne smeju postojati, da se uvek treba osećati dobro i raspoloženo, a od negativnih osećanja treba bežati jer su neprijatna. Iz ovih uverenja proizilazi da sve što rade u životu mora da bude lako, prijatno i zanimljivo, a bez mnogo razmišljanja, odbacuju svaku nelagodnost kao nepodnošljivu. Ove osobe odlažu neprijatne aktivnosti koje su im korisne, zamenjujući ih zabavnijim i prijatnijim ali manje korisnim. Neprijatno desetominutno pranje sudova zameniće se višesatnim ažuriranjem facebook aplikacije, a seminarski rad televizijskim serijama.
Još jedan značajan uzrok odlaganja je perfekcionizam. Uverenje da stvari moraju biti urađene na savršen način, čini nas nespremnim da započnemo i dovršimo neki zadatak, jer počinjemo da sumnjamo da li imamo dovoljno sposobnosti i kapaciteta, koji će moći da zadovolje tako visoko postavljene standarde.
Mnoge osobe odlažu iz straha od neuspeha. To je u stvari konflikt između njihove želje da uspeju i straha da će doživeti neuspeh. One se trude i ulažu napor ali se plaše da neće uspeti. Uverenje „Sigurno neću uspeti tako da ne vredi ni počinjati“ samo pojačava strah koji vodi u odlaganje.
Možda zvuči paradoksalno ali strah od uspeha može da bude jedan od uzroka odlaganja. Uspeh može da donese brojne promene na privatnom i poslovnom planu, veću odgovornost i veća očekivanja od drugih. A to ljude plaši. Odlaganje diplomiranja, napredovanja na poslu i roditeljstva krije strah od nesnalaženja u novim okolnostima i sumnju da će biti sposobni da se nose sa svim tim.
Još jedan uzrok odlaganja je otpor prema autoritetu, kao odgovor na određene pritiske i očekivanja koje osoba doživljava kao nepodnošljive. Iz straha da joj neki autoritet može narušiti osećaj lične autonomije i nezavisnosti, nesvesno počinje da odugovlači i kasni sa rokovima. Ako nije prepoznato, ovo ponašanje može postati ozbiljan problem za lični rast jedne osobe, njeno sazrevanje, za razvoj osećaja dužnosti i preuzimanja odgovornosti - karakteristike koji su neophodne za jedan zadovoljavajući život.
Posledice koje odlaganje nosi sa sobom mogu biti najrazličitije. Počevši od malih problema u svakodnevnom životu, preko onih većih koje se tiču posla i međuljudskih odnosa, pa sve do onih ekstremnih, koji sa sobom nose nemogućnost odlučivanja i planiranja budućnosti.
