Nalazimo se na kraju godine i samo tren nas deli od praznika. Sve je okićeno i spremno. Ulice i trgovi raskošno sijaju, okićene jelke svetlucaju, a božićna muzika stvara magičnu atmosferu. Na svakom ćošku crvena boja kao simbol vitalnosti, kao princip života i znak radosti. Od odela Deda Mraza i crvenih irvasa naslikanih na pižamama, preko stolnjaka i salveta, pa sve do intimnog veša. Što se više približavamo praznicima tako više raste kolektivno očekivanje da svi moramo biti srećni i raspoloženi.
Ipak, praznici ne donose uvek sreću i radost. Mnoge osobe su tužne u ovom periodu, osećaju se melanholično i nisu spremne da dožive praznično raspoloženje. Sva ta euforija, kupovina poklona, nabavka hrane i pića, kićenje jelke i sveprisutno očekivanje da moramo da budemo raspoloženi i srećni, može da nas uvede u određenu dozu stresa. Za pojedine ljude, ova vrsta prazničnog stresa može se pretvoriti u sindrom božićne depresije, poznatije kao božićni bluz.
Božićni bluz se razlikuje od sezonskog afektivnog poremećaja a označava privremeno stanje tuge i neraspoloženja tokom praznika. Počinje sa pojavom prvih dekoracija i svetiljki a povlači se završetkom praznične euforije i vraćanjem u svakodnevnicu. Dakle, povezan je striktno sa prazničnim periodom oko Božića i Nove godine, koji je prepun društvenih konvencija, obaveznih proslava, druženja i večera. Božićni bluz je samo emocionalni odgovor na jednu klimu nametnute i isforsirane sreće, u kojoj nismo sposobni da doživimo pozitivna osećanja koji drugi ljudi imaju. Uverenje da cela ta magična atmosfera treba da nas oraspoloži, a ne da nam stvara negativne emocije i neraspoloženje, lako može da proizvede pravo osećanje krivice.
Simptomi božićnog bluza se najčešće ispoljavaju kroz anksioznost, nesanicu, negativne misli, pad raspoloženja, osećanje krivice, glavobolju, gubitak apetita i potrebu za izolacijom.
Postoje brojni motivi zbog kojih smo tužni za vreme praznika. Ključno je kolektivno očekivanje i naše uverenje da po svaku cenu moramo biti srećni i dobro raspoloženi. Jer, sa jedne strane, se forsira atmosfera slavlja i bezbrižnosti a sa druge strane svesni smo briga sa kojima se svakodnevno suočavamo. Neki su ostali bez posla, mnogi imaju finansijskih teškoća i ne mogu sebi da priušte puno toga. Neki su izgubili dragu osobu, doživeli raskid, a upravo Božić pojačava taj nedostatak i čežnju za onima koji više nisu sa nama.
I sva ta druženja, često isforsirana, do te mere mogu predstavljati frustraciju da ponekad jedva čekamo da se sve završi i da se vratimo dosadnoj svakodnevnici.
Drugi razlog koji može doneti tugu za vreme prazničnih dana je razmišljanje o neuspesima koje smo doživeli tokom godine. Kraj godine je neminovno trenutak svođenja računa. Razmišljamo ne samo o tome koje smo snove ostvarili, koje ciljeve postigli, s kim smo ih podelili već i šta sve nismo realizovali i koje smo prilike izgubili. Na osnovu ovih procena doživljavaćemo pozitivne ili negativne emocije. Važno je da racionalno procenimo svoju situaciju i očekivanja. Treba da zapitamo sebe koji su se pozitivni događaji dogodili tokom godine i koji su pozitivni aspekti situacije u kojoj se trenutno nalazimo. Tako ćemo otkriti da ipak nije sve pošlo po zlu i da imamo određenu snagu na koju možemo da računamo u ovom trenutku ili u budućnosti.
Treći razlog je što mislimo da jedino mi doživljavamo anksioznost i tugu za vreme praznike a da se drugi dobro zabavljaju i da uživaju u toplini porodice, razmeni poklona, euforiji dočeka Nove godine. I to je veoma čest osećaj. Velika većina ljudi koja doživljava božićni bluz strahuje da se sa njima nešto čudno dešava što nije u redu. Ne pretpostavljaju da mnogi ljudi prolaze kroz identičnu situaciju.
Nije teško upasti u zamku isforsirane praznične sreće ali istina je da sreća zavisi od nas i naših izbora a ne od datuma u kalendaru. Ne postoji precizan datum koji nam govori da moramo biti srećni. Sreća nije stvar kalendara. I ne mogu datumi u kalendaru odlučiti kada ćemo biti srećni a kada nećemo. Nova godina, Božić i drugi praznici su samo dani. Obični dani koji će trajati 24 sata, u kojima će Sunce ujutru izaći a uveče zaći. Kao i svi ostali dani u godini. Divno je ako u tom danu uživamo sa dragim ljudima u razmeni dobrog raspoloženja i energije. Ali cilj našeg života je da sagradimo sreću koja traje, a ne da čekamo praznike da bismo bili srećni Jer sreća je malo više od dobre zabave, dobre hrane i primljenih poklona. Sreća je jedna ozbiljna stvar koja se gradi dan po dan, korak po korak. Sreća je naše unutrašnje stanje zadovoljstva, spokoja i ispunjenosti koje svakodnevno gradimo kroz način na koji živimo, kroz odluke koje donosimo, kroz pravac kojim se krećemo. Svaki dan. Ako postoji dobro vreme za sreću, svaki dan je dobar. Nije cilj da čekamo petak, Novu godinu, rođendan ili Božić. Cilj je izgraditi takav život u kome će svaki dan biti praznik.
