Komunikacija je osnov svih međuljudskih odnosa. Ona je sredstvo pomoću koga delimo naše misli, stavove, ideje i na taj način se povezujemo sa drugima. Sama reč komunikacija je nastala od latinske reči communico što znači učiniti zajedničkim, podeliti, biti u međusobnoj povezanosti. Da bi povezanost među ljudima u različitim područjima života bila što bolja, komunikacija se uči, gradi i usavršava.
Uspešna komunikacija je sposobnost da izrazimo svoje mišljenje i stavove na direktan i iskren način a da pri tom ne povredimo prava drugih. Međutim, to nam ne uspeva baš uvek. Čest problem u komunikaciji nastaje kada ono što mi mislimo da smo rekli ne slaže se, nije isto, sa onim što je druga osoba razumela. Kada joj jasno kažemo šta želimo od nje, ona kao da nas pogrešno shvati, odmah se ljuti, ne želi da nas sasluša, niti da prizna da smo u pravu, pa se razgovor pretvori u žustru raspravu i svađu. Neretko dolazi do međusobnog prebacivanja, pominju se greške iz prošlosti i udaljimo se od početne teme sa kojom smo krenuli u razgovor. Jedan od razloga za ovakve rasprave je način komunikacije, zapravo način na koji izražavamo ono što želimo da kažemo.
U komunikaciji postoje JA poruke i TI poruke.
TI poruke su usmerene na drugu osobu, na njenu kompletnu ličnost a ne samo na ponašanje. Suština TI poruke je da kažemo kakva je druga osoba, šta mislimo o njoj, da joj damo etiketu. Dakle, ovim porukama ističemo greške drugih. Još i kada dodamo reči poput „nikada“, „uvek“, „svi“ „svaki put“ napravimo generalizaciju, gde na osnovu jedne osobine ili ponašanja donosimo zaključak o celoj ličnosti.
Ti nikad ne učiš
Sto puta sam ti rekao da dođeš na vreme i Ti uvek kasniš.
Kako to da baš ti uvek slučajno nešto razbiješ?!
Kako si to mogao da napraviš? Ti stvarno nisi normalan!
Ove poruke se doživljavaju kao napad na drugu osobu, pa ona ima potrebu da se ona brani. Njena odbrana može da ima dva načina ponašanja. Ili će da krene u kontra napad i da uzvrati istom merom kritikujući nas: „Ih ko mi kaže“, „ I ti si isto neki dan uradila to i to“, „Kao da ti uvek perfektan “, ili će da prekine komunikaciju jer se oseća povređenom. U oba slučaja, ona prvobitna tema zbog koje smo započeli razgovor, ostaje po strani.
Ti poruke negativno utiču na naše odnose jer dovode do svađe, prekidaju komunikaciju i doprinose nezdravim emocijama.
JA poruke govore o nama, o našim osećanjima, o našim stavovima i razmišljanjima. Ne ističu greške drugih već naša osećanja. Ukoliko sadrže neku kritiku, ona se odnosi na ponašanje a ne na osobu. Zbog toga ih drugi ne doživljavaju kao napad na sebe, kritikovanje, etiketiranje, već kao poziv za rešavanje problema i želju za saradnjom. Ja poruke povećavaju verovatnoću da drugi na pravi način čuju i razumeju ono što želimo da kažemo. One smanjuju mogućnost konflikta i doprinose da budemo shvaćeni.
JA poruke imaju vrlo jednostavnu i jasnu formu i zato ih nije teško naučiti. Teže je da naučimo da govorimo o sebi, da prepoznamo i izrazimo svoje emocije i da preuzmemo odgovornost za ono što tražimo.
Forma JA poruke
Kada ti __________ (dati konkretan opis ponašanja)
Osećam se __________ (prepoznati kako se osećamo)
Zato što __________ (zbog čega nam to ponašanje izaziva te osećaje)
Zato želim (ne želim) __________
| JA poruke | TI poruke |
| „Kada me ne slušaš, osećam se tužno, jer imam utisak da ti nisam važna, i zato te molim da me slušaš kada ti pričam“ | „Osećam se loše jer ti nije stalo do mene“ |
| „Kada kasnite na sastanak, mene to ljuti, zato što moram da ponovim sve od početka, zato Vas molim da sledeći put dolazite na vreme“. | „Uvek kasnite na sastanak, nemate nimalo poštovanja prema meni i drugim kolegama“ |
| “Kada ostaviš nered u sobi, ja se ljutim, zato što tada raspremam za tobom a mnogo sam umorna. Želim da ubuduće raspremiš sobu pre nego izađeš!“ | "Nikad mi ništa ne pomažeš, nisi uopšte obziran“ |
Kada opisujete konkretno ponašanje koje vam smeta, vodite računa da ne optužite drugu osobu. Opišete emocije i ponašanje što konkretnije. Pazite da vam se ne potkrade greška. Rečenica „Smeta mi tvoja lenjost i mislim da bi se trebao pokrenuti“ nije dovoljno precizna, jer je potrebno da opišete vaša osećanja što je moguće konkretnije - „ljuti me“. Nije dovoljno da kažemo „lenjost“ već „nered u sobi“. Nije „trebao bi se pokrenuti “već jasan zahtev „Želim da raspremiš sobu!“.
JA poruke ne izazivaju otpor i pobunu, već nam pomažu da na asertivan način kažemo šta nas muči u vezi ponašanja druge osobe i šta je to što želimo da ona uradi ili ne uradi. Ove poruke povećavaju šansu za saradnjom i dobrim odnosima sa drugima.
