Komunikacija igra veliku ulogu u našem životu. Često koristimo tu reč kao sinonim za razgovor, mada je ona mnogo više od samog razgovora. Ljudi ne mogu da ne komuniciraju. Čak i onda kada ne kažemo ništa, šaljemo neku poruku drugoj osobi. Od načina komunikacije zavise naši odnosi sa drugima. Pogrešna komunikacija može da izazove krize u ljubavnim vezama i loše odnose sa kolegama i prijateljima. Verbalna komunikacija čini samo 30% naše komunikacije, ostalih 70% komuniciramo neverbalno: tonalitetom glasa, govorom tela, gestovima, odećom itd.
Postoji nekoliko načina kojima međusobno verbalno komuniciramo: agresivni, pasivni i asertivni.
U običnom jeziku često čujemo da je neka osoba pasivna, agresivna ili asertivna iako je korektnije da kažemo da je njen stil komunikacije takav, jer jedna osoba može da koristi sva tri stila. Ne postoje osobe koje se uvek ponašaju asertivno, kao što nema ni onih koji su uvek agresivni ili pasivni.
Primer: Zamislite da ste u restoranu i konobar vam donosi pljeskavicu a vi ste naručili ćevape.
Agresivno ponašanje: Dižete galamu, vređate konobara, zovete šefa sale, pretite da više nikada nećete doći, da ćete ih staviti u novine. Ovom reakcijom ćete vrlo verovatno isterati svoje, ali takođe stvoriti tenziju u okruženju i utisak da sa vama treba biti na odstojanju.
Pasivno ponašanje: Ponašaćete se kao da se ništa nije desilo i niko neće primetiti da se nešto dogodilo. Nema veze da li jedete ćevape ili pljeskavicu. Izbegli ste mogući konflikt i to je jedino važno, iako ste time odustali od sebe i najverovatnije prekorevali svoj postupak kada ste se vratili kući.
Asertivno ponašanje: “Naručila sam ćevape a Vi ste mi doneli pljeskavicu. Molim Vas da mi zamenite jelo i donesete mi ono što sam naručila”.
Agresivni stil komunikacije je vrsta komunikacije u kojoj se osoba zauzima za sebe i svoja prava na arogantan i prepotentan način, ne poštujući stavove i potrebe drugih. Često koristi povišen ton, ispoljava bes, naređuje, preti i insistira. U komunikaciji ova osoba želi da se sve podredi njenim željama, odlučuje u ime drugih, ne uvažava ničije mišljenje, ne priznaje svoje greške, niti se izvinjava za svoje ponašanje jer misli da je bolja od drugih.
Pasivni stil komunikacije je vrsta komunikacije u kojoj osoba trpi određenu situaciju bez vidljivih reakcija. Povlači se umesto da kaže ono što misli i oseća, pokušavajući na sve načina da izbegne konflikt. Najčešće preuzima odgovornost za druge. Ne ume da izrazi svoje potrebe verovatno zbog toga jer ih ne prepoznaje. Ne uspeva da kaže ne. Ima uverenje da mora svima da se dopada, da niko ne sme da misli ništa ružno o njoj i najveći njen strah je kako će je drugi proceniti. Uvrena je da ne sme da pogreši. Smatra da su drugi bolji od nje.
Asertivni stil komunikacije je vrsta komunikacije u kojoj osoba, na pristojan i nedvosmislen način, ume da kaže ono što misli, oseća i želi, a da pri tom ostavi prostora drugima da kažu svoje mišljenje. Asertivna osoba zna kako da ostvari svoja prava i to radi bez vređanja, kritikovanja, zastrašivanja i manipulisanja drugih. I to je jedna od pravih vrednosti asertivnosti: sposobnost izražavanja sebe bez agresivnog nametanja.
Primer: Pozvali ste prijatelje na večeru koji kasne sat vremena:
Agresivni stil: Gde ste pobogu! Sve je propalo i ohladilo se!
Pasivni stil: Ne brinite, nema veze…Samo vi uđite, poslužite se, nema nikakve veze, samo se opustite.
Asertivni stil: Šta se dogodilo? Da li ste dobro? Umorila sam se da čekam. Da vidimo da li je hrana što sam spremila i dalje topla.
U agresivnom stilu komunikacije osoba nema nikakvo osećanje za druge niti svest da oni mogu imati problem, u pasivnom stilu komunikacije osoba ne brine za sebe i svoje potrebe, smatrajući da su važnije potrebe drugih. Osoba koja se ponaša asertivno teži saradnji i kompromisu, ne odustaje od sebe, niti od svog dostojanstva i vrednosti.
Asertivno ponašanje je vid ljubavi prema sebi a u isto vreme ljubav i poštovanje prema drugima, jer samo kada prepoznamo i poštujemo sopstvenu vrednost znaćemo kako da je poštujemo kod drugih.
