BBlog

Brige su sastavni deo života i svako od nas brine na svoj način. Međutim, postoje osobe koje preterano brinu čak i o najmanjim sitnicama. Brinu o tome da se neko u porodici ne razboli, da se deci nešto ružno ne dogodi na putu do škole, da ih neko ne kidnapuje kada izađu sa društvom, da partner ne doživi nesreću pri povratku sa posla, da ne izgube radno mesto.

Popularna psihologija nam na svakom koraku nameće ideju da je pozitivno razmišljanje ključ srećnog, ispunjenog i bogatog života. Koncept pozitivnog razmišljanja nije sam po sebi pogrešan. Nastao je iz pozitivne psihologije koja ima naučno uporište, ali je usled globalne popularizacije pojednostavljen i banalizovan.

Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha, izrazite neprijatnosti i nelagode, tokom kog se telesni simptomi veoma brzo razvijaju i dostižu svoj maksimum za nekoliko minuta. Napad panike traje između 5 i 20 minuta, mada anksioznost nakon napada može trajati znatno duže.

Napadi panike mogu biti očekivani (situacioni) i neočekivani.

Januar mesec karakterišu brojni praznici: Nova godina, Božić, pravoslavna Nova godina, brojne slave, školski raspust. I pored brojnih praznika koji bi trebalo da nam pruže radost i zadovoljstvo ali opet sve češće govorimo o depresiji tokom praznika.

Godina koju je obeležio Covid-19 ima i krsne slave, ima i svoj Božić i Novu godinu. Mnogi praznici koji su do skoro bili prepuni bezbrižnih trenutaka, ove godine se neće moći proslaviti sa onom istom vedrinom od pre, a to bi moglo da proizvede osećaj gubitka, ostavljajući manje prostora za pozitivne emocije.

Strah je prirodna i spontana emocija koja se javlja kao reakcija na neku opasnost. Njena adaptivna funkcija doprinosi našem preživljavanju i snalaženju u okolini na najbolji mogući način. Bez straha, mi kao ljudska vrsta, ne bismo mogli da preživimo kroz evoluciju.