„Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću. Ona umire zato što ne umemo da dopunimo njen izvor. Ona umire od slepila, grešaka i izdaja. Ona umire od bolesti i rana; umire jer je umorna, uvela i neprovidna. Svim ljubavnicima treba suditi za ubistvo sopstvene ljubavi" (Anaïs Nin). 

Život nas često dovodi u bliski kontakt s teškim i zahtevnim ljudima. Negde znamo da nam veza ne odgovara jer previše stvari ne funkcioniše kako bismo želeli, a sa druge strane smo nemoćni da odemo, jer oni kratki trenuci pažnje i prividne bliskosti podgrevaju nadu da će od sutra sve biti drugačije.